U Njemačku je otišao jako mlad, a prije toga u Bosni nije radio ništa ozbiljno, živio je od dnevnica.
”Prvi put sam u Njemačku došao kao student. Tad’ sam radio u jednoj firmi za sir. Bilo nas je 40 u jednoj kući. To je bio moj prvi susret s ovom zemljom. Poslije sam otišao na spajanje porodice i onda je krenula moja priča”, objašnjava.
Priča kako je išao za svojim snovima. Želja mu je bila da radi oko automobila i od toga nije odustajao.
”Radio sam oko automobila, to me zanimalo, kakvu god garažu nađem, ili je skupa, ili daleko. I ja pomislim što ja ne bih tražio kuću s garažom da mi je sve na jednom mjestu. Duži period je to trajalo. Tražio sam kuću sigurno do dvije godine”.
I igrom slučaja naiđe na kuću u kojoj danas živi.
”I nađem ja ovu kuću. Nisam tad imao para nikako. Potrefilo se tako. A ja tražim kuću. Pročitam ja šta traži čovjek. Traži firmu koja ima razrađen biznis i ja kažem ženi da nazove čovjeka jer ja nisam znao ni pričati.”
U tom trenutku Armin je imao samo želju i ništa više.
”Žena mi rekla da se saberem, da je nerealno, ali ja sam bio uporan. Čovjek nas je pozvao na razgovor. Rekao da ponesemo platne liste i razrađen biznis. I dolazim ja, sa fasciklama, platne liste, ljudi s milionima dolaze, a nama se sadake tad moglo dati”, objašnjava.
Ispričao je čovjeku svoju želju, planove.
”Čovjek nije mogao da vjeruje, rekao mi je da ovo nije doživio, a ja sam tad shvatio da je sve moguće”, ističe.
Nakon tri dana, čovjek mu je javio da je u užem krugu, a ubrzo nakon toga njegovi snovi su se ostvarili. Vlasnik kuće mu je rekao da je on na svom početku prolazio kroz isto, da je prepoznao želju i da mu je zbog toga dao šansu.
Cijelu Arminovu priču možete pogledati u objavljenom videu na profilu Auslenderi.
tuzlanski.ba/ASinfo
