Postavlja se pitanje mogu li izraelski napadi izazvati nuklearnu katastrofu u regiji u kojoj živi deset miliona ljudi
Izrael je u sukobu s Iranom jasno poručio da mu je cilj spriječiti Teheran da razvije nuklearno oružje. Međutim, nije sigurno da li Izrael ima dovoljno vojne moći da to postigne samostalno, posebno jer se neka od ključnih iranskih nuklearnih postrojenja nalaze duboko pod zemljom i snažno su zaštićena, piše Sky News.
Dosad je Izrael izveo napade na lokacije poput Natanca, Khondaba, Isfahana i Fordowa. Jučer je objavljeno da je pogođeno i postrojenje u Bušehru, jedina aktivna iranska nuklearna elektrana, ali je ta tvrdnja kasnije povučena.
Postavlja se pitanje: kakvi su stvarni rizici ovakvih napada i mogu li oni izazvati nuklearnu katastrofu u regiji u kojoj žive desetine miliona ljudi?
“Rizici postoje”
Piter Brajant (Peter Bryant), profesor sa Univerzitetu u Liverpulu specijalizovan za zaštitu od zračenja, kaže da za sada nije previše zabrinut. Iako su mete napada bila i postrojenja poput Khondaba, šteta je uglavnom spoljašnja, a ta su postrojenja konstruisana tako da spriječe širenje problema iznutra.
– Uranij je opasan samo ako se udahne, proguta ili na neki drugi način unese u organizam, i to pri niskim nivoima obogaćenja – rekao je Brajant.
Moguće raspršivanje hemikalija
Darija Dolzikova (Darya Dolzikova), viša naučna saradnica u londonskom think-tanku RUSI, naglasila je da napadi na postrojenja u ranoj fazi nuklearnog ciklusa, kada se uranij obogaćuje za korištenje u reaktorima, predstavljaju prije svega hemijske, a ne radiološke rizike.
Postrojenja u Natancu i Isfahanu služe upravo za obogaćivanje uranija. Teoretski, hemikalije se mogu raspršiti, ali je rizik značajno manji ako su objekti pod zemljom.
Sajmon Benet (Simon Bennett), voditelj jedinice za civilnu sigurnost na Univerzitetu u Lesteru, smatra da bi izraelski napadi vjerovatno rezultirali zatrpavanjem nuklearnog materijala “pod hiljadama tona betona, zemlje i stijena”.
Najveće opasnosti
Glavna opasnost, prema mišljenju stručnjaka, bila bi eventualni napad na nuklearni reaktor u Bušehru. Ričard Vejkford (Richard Wakeford), profesor epidemiologije na Univerzitetu u Mančesteru, kazao je da bi napadi na postrojenja za obogaćivanje uranija mogli biti svedeni na hemijski incident, ali da bi udar na reaktor bio “potpuno druga priča”.
To bi, istakao je, moglo izazvati ispuštanje radioaktivnih supstanci, bilo u obliku oblaka isparljivih materija ili direktno u more. Džejms Ekton (James Acton), suvoditelj programa za nuklearnu politiku pri Karnegi fondaciji za međunarodni mir, upozorio je da bi napad na Bušehru “mogao izazvati potpunu radiološku katastrofu”.
Opasnost po vodu u državama Zaljeva
Kada je riječ o Perzijskom zaljevu, napad na postrojenje u Bušehru mogao bi kontaminirati morske vode, što bi ugrozilo ključni izvor desalinizirane pitke vode.
U zemljama poput Ujedinjenih Arapskih Emirata, Katara i Bahreina, desalinizovana voda čini veliki dio ukupne opskrbe. Nidal Hilal, profesor inžinjerstva i direktor Centra za istraživanje voda pri Univerzitetu Njujork u Abu Dabiju, upozorava: “Obalne stanice za desalinizaciju posebno su osjetljive na regionalne prijetnje, poput izlivanja nafte ili moguće nuklearne kontaminacije.“
DnevniAvaz/ASinfo
